HPV virus, ili humani papiloma virus, smatra se najčešće prenetom polnom infekcijom u svetu. Stručnjaci upozoravaju da većina ljudi tokom života dođe u kontakt sa bar jednim tipom ovog virusa, a samo mali deo zna koliko ozbiljne posledice on može imati.
Prema podacima, postoji više od 200 tipova HPV-a, od kojih se oko 40 prenosi seksualnim putem i zahvata genitalnu i oralnu sluzokožu. Dok većina infekcija prolazi spontano, određeni visokorizični tipovi mogu izazvati ozbiljne komplikacije — od genitalnih bradavica do malignih promena.
Koji tipovi HPV-a su rizični?
Virus se deli na niskorizične i visokorizične tipove.
- Niskorizični tipovi (6 i 11) najčešće izazivaju genitalne bradavice, poznate kao kondilomi. Retko izazivaju karcinom, ali mogu dovesti do laringealne papilomatoze, stanja u kojem bradavice u grlu otežavaju disanje.
- Visokorizični tipovi, među kojima su najpoznatiji HPV 16 i 18, mogu izazvati prekancerozne promene i različite vrste karcinoma. HPV 16 je povezan sa oko 50% cervikalnih, 90–95% orofaringealnih, 30–50% penilnih i 92% analnih karcinoma. Zajedno sa HPV 18, odgovoran je za oko 70% invazivnih karcinoma grlića materice.
Ostali visokorizični tipovi (31, 33, 35, 39, 45, 51, 52, 56, 58, 59, 66, 68) takođe predstavljaju rizik, iako u manjoj meri.
Zašto je HPV opasan kada ne daje simptome?
Većina HPV infekcija je asimptomatska. Virus može biti prisutan mesecima, pa čak i godinama, bez vidljivih promena. Tokom tog perioda osoba je zarazna. Stručnjaci naglašavaju da perzistentna infekcija, koja traje preko 12–24 meseca, znatno povećava rizik od prekanceroznih promena i karcinoma.
Kako se HPV virus prenosi i koliko je kondom efikasan?
HPV se prenosi direktnim kontaktom kože i sluzokože, najčešće putem vaginalnog, analnog i oralnog seksa, ali i dodira genitalne regije bez penetracije. Kondomi pružaju delimičnu zaštitu — između 10 i 50% — jer virus zahvata površine koje kondom ne pokriva.
Faktori koji otežavaju eliminaciju virusa uključuju oslabljen imunitet, HIV infekciju, hronični stres, pušenje, učestalu konzumaciju alkohola i veći broj seksualnih partnera.
Komplikacije HPV-a
HPV je glavni uzročnik više vrsta karcinoma nego bilo koji drugi polno prenosivi agens:
- Karcinom grlića materice – HPV 16 i 18 uzrokuju oko 70% slučajeva
- Orofaringealni karcinom – HPV 16 odgovoran za 60–70% karcinoma grla, jezika i usne duplje
- Analni karcinom – preko 90% slučajeva povezano sa HPV-om
- Penilni karcinom – 30–60% slučajeva povezano sa HPV 16 i 18
- Vaginalni i vulvalni karcinom – uglavnom uzrokovani HPV 16 i 18
- Laringealna papilomatoza – retka, ali ozbiljna komplikacija niskorizičnih tipova
Kako se dijagnostikuje HPV?
Za rano otkrivanje infekcije koriste se:
- PCR test – otkriva prisustvo virusa i njegov tip
- PAPA test – identifikuje ćelijske promene
- Kolposkopija i biopsija – za potvrdu sumnjivih lezija
- Klinički pregled – otkriva kondilome ili druge promene
Prevencija i lečenje
Najefikasnija zaštita od HPV-a je vakcinacija. Gardasil 9, devetovalentna vakcina, štiti od najopasnijih tipova virusa i preporučuje se deci, adolescentima i mladima do 26 godina, a u nekim slučajevima i odraslima do 45 godina.
Lečenje HPV infekcije fokusira se na posledice:
- Kondilomi – krioterapija, laser, elektrohirurgija, lokalni preparati
- Prekancerozne lezije – LEEP, konizacija, hirurško uklanjanje
- Karcinomi – hirurgija, radioterapija, hemoterapija
Zaključak
HPV je čest i prisutan gotovo svuda, ali pravovremena edukacija, vakcinacija i redovni pregledi značajno smanjuju rizik od ozbiljnih komplikacija. Lekari podsećaju: prevencija i rana dijagnostika mogu doslovno spasiti život.