Odlazak urologu kod mnogih pacijenata i dalje izaziva dozu neprijatnosti, stida ili neizvesnosti. S obzirom na to da se simptomi urogenitalnog trakta često javljaju naglo ili traju mesecima bez jasnog uzroka, prikupili smo najčešća pitanja koja pacijenti postavljaju na pregledima ili pretražuju na internetu.
Pogledajte stručne odgovore i razbijte najčešće zablude vezane za urološko zdravlje.
1. Kada muškarci treba da urade prvi preventivni urološki pregled?
Odgovor: Preporučuje se da svi muškarci stariji od 45 do 50 godina urade prvi preventivni urološki pregled jednom godišnje. Ukoliko u porodici postoji istorija oboljenja prostate (otac, brat), preventivne kontrole treba započeti ranije — već od 40. godine života.
2. Šta je PSA test i da li povišene vrednosti uvek znače karcinom?
Odgovor: PSA (Prostate-Specific Antigen) je specifični protein koji proizvode ćelije prostate, a meri se jednostavnom analizom krvi.
-
Povišene vrednosti PSA ne znače automatski prisustvo karcinoma.
-
Do skoka PSA vrednosti često dolazi i usled benignog uvećanja prostate (BPH), akutne ili hronične upale prostate (prostatitisa), pa čak i nakon nedavne vožnje bicikla, plasiranja katetera ili seksualnog odnosa.
3. Kako izgleda prvi urološki pregled i da li je bolan?
Odgovor: Osnovni urološki pregled je u potpunosti bezbolan i neinvazivan. Sastoji se iz tri dela:
-
Anamneza: Detaljan razgovor o simptomima i navikama.
-
Klinički pregled: Palpacija stomaka i urogenitalne regije, a po potrebi i kratak, bezbolan rektalni pregled prostate kod muškaraca.
-
Ultrazvuk (EHO): Pregled bubrega, bešike i prostate u realnom vremenu.
4. Šta uraditi kada se u urinu pojavi krv (hematurija)?
Odgovor: Pojava krvi u urinu (čak i ako je reč o samo jednoj kapi ili se desila samo jednom) predstavlja alarmantan simptom koji zahteva hitan pregled urologa. Hematurija može biti posledica bezazlene urinarne infekcije ili kamenca, ali može ukazivati i na polipe ili tumore na bešici, bubregu ili prostati.
5. Zašto se urinarne infekcije često vraćaju kod žena?
Odgovor: Žene imaju znatno kraću mokraćnu cev (uretru) koja se nalazi u blizini vaginalnog i analnog otvora, što bakterijama (najčešće Escherichia coli) olakšava ulazak u bešiku. Do ponovljenih (rekurentnih) cistitisa dolazi usled:
-
Pad imuniteta i narušavanja prirodne flore,
-
Nedovoljnog unosa tečnosti,
-
Seksualnih odnosa (tzv. “cistitis medenog meseca”),
-
Oštećenja zaštitnog sloja sluzokože bešike.
6. Koja je razlika između bubrežnog napada (kolike) i običnog bola u leđima?
Odgovor:
-
Bol u mišićima/kičmi: Najčešće je tup, menja se sa promenom položaja tela (sedenje, ležanje) i pojačava se na dodir ili pokret.
-
Bubrežna kolika (kamen u bubregu): Izuzetno jak, oštar i grčevit bol u slabinama koji se širi ka preponama. Pacijent “ne nalazi mesto” jer nikakav položaj tela ne donosi olakšanje, a često je praćen mučninom i povraćanjem.
7. Da li se bakterije u urinu uvek moraju lečiti antibioticima?
Odgovor: Ne uvek. Prisustvo bakterija u urinu bez ikakvih simptoma (tzv. asimptomatska bakterijurija) najčešće ne zahteva primenu antibiotika, osim kod trudnica i pacijenata koji se pripremaju za invazivne urološke operacije. Nekontrolisana upotreba antibiotika stvara otporne (rezistentne) sojeve bakterija.
Zaključak
Mnoge urološke tegobe mogu se lako i brzo rešiti ukoliko se otkriju na vreme. Nemojte čekati da simptomi postanu nepodnošljivi ili sami tumačiti rezultate analiza.
📍 Imate dodatna pitanja ili vam je potreban pregled? Zakažite konsultacije u našoj ordinaciji.